Notifications
Clear all

Nordic Hamstring Curl kao vezba za prevenciju povrede zadnje loze

Page 1 / 2

Marko
(@marko)
Eminent Member
Joined: 1 year ago
Posts: 49
Topic starter  

Pozdrav kolege, video sam da je admin pokrenuo na fb temu o efikasnosti ove vezbe u prevenciji povreda zadnje loze, pogotovo kod sportista, pa htedoh da prenesemo pricu i ovde. Nordic Hamstring Curl vezba je nakon navedenih istrazivanja napravila pravi mali bum u svetu fizioterapije i sporta generalno. Definitivno se slazem da je njena primena sasvim opravdana, ali mi se ponekad cini da su se i fizioterapeuti i personalni treneri (i svi drugi koji je primenjuju) pomalo zaneli u smislu da im je ona postala, sto bi se reklo, Bog i batina. Ne generalizujem, naravno, ali primetio sam to.

Posmatrano sa neke funkcionalne i kinezioloske strane, ova ekscentricna vezba gadja prevashodno distalne pripoje, a poznato je da se, zapravo, one teze i ucestalije povrede javljaju u proksimalnim delovima zadnje loze. Poenta moje price je da bi uz NHC trebalo obratiti paznju i na jacanje proksimalnih krajeva, vezbama poput rumunskog mrtvog dizanja (RDL), koja je, za mene licno, vrlo dobra i ucinkovita. Naravno, potrebno je obratiti paznju i na sve ostale misice, poput gluteusa i adduktora, koji su cesto zapostavljeni. Dakle, jedan sistematican pristup problemu koji, nazalost, uopste nije naivan, ali je itekako resiv. Kakvo je vase misljenje o ovoj temi? 


Quote
Admin-M
(@admin-m)
Admin Admin
Joined: 2 years ago
Posts: 85
 

Zdravo Marko,

drugi admin je pisao post, pa rekoh da podelim svoje misljenje..Ukratko :). 

 

Naravno, slazem se sa tobom sto se tice sistematicnog pristupa, kako za ovu povredu tako i za bilo koju. Najpre dijagnostika i procena, a onda i terapija zavisno od dobijenih nalaza i radne hipoteza. Licno sam misljenja da nijedna vezba nije neophodna, uvek se mogu zadati razlicite vezbe, a sa istim zeljenim efektom. Tako da meni se uvek vrti u glavi koji su bili nalazi, sta "fali", hipoteza- kako je nesto nastalo i sta pravi problem, i naravno sta zelim da dobijem vezbom, a tek onda na koje sve nacine mogu to da dobijem.. S tim na umu, npr.. RDL koju su spomenuo je odlicna vezba i obozavam da je dajem ljudima sa problematicnim posteriornim kinetickim lancem, bilo da je u pitanju isijajalgija, ruptura misica zadnje loze, lista itd... ALI naravno, u kasnijoj fazi rehabilitacije. 

 

Slazem se sa tobom i u trendovima, npr. izadje studija.. kao npr. Alfredson 2003. za tetive ekscentricni programi i onda neko vreme svi samo ekscentricno radili. Aman. 🙂

 

Da ne duzim, rekoh na pocetku da necu, a imam cesto tu tendenciju, da bih sve rekao... Bog i batina bi trebalo da je klinicko rezonovanje i sve sto ono podrazumeva, a ako se to dobro odradi, sam izbor vezbi je "macji kasalj".

 

ps inace, mislim da ce koleginica i spomenuti to uskoro i na stranici... ako se dobro secam, ako cemo bas o almighty vezbama, vezbu u prilogu neki smatraju superiornijom za prevenciju/ redukciju povreda od nordic curl-a 🙂


Marko liked
ReplyQuote
Marko
(@marko)
Eminent Member
Joined: 1 year ago
Posts: 49
Topic starter  

RDL sam spomenuo kao primer preventivne vezbe kod zdravih sportista koji nemaju tih problema, naravno u kombinaciji sa NHC. Ovo je samo jedan primer, ne mora nuzno ta vezba, ali mislim da se te dve vezbe lepo dopunjuju i mogu da pruze odlicne rezultate u prevenciji navedenih povreda.

A sto se tice same rehabilitacije, tu je klinicko rezonovanje apsolutno broj 1 u celoj prici, nema nikakve dileme. Hvala na odgovoru 🙂

P.S. Svidja mi se one-leg hyperextension, dodje mu kao lep uvod u RDL 🙂


ReplyQuote
NevenaMiletic
(@nevenamiletic)
Active Member
Joined: 1 year ago
Posts: 7
 

Zdravo Marko, 

Najpre drago mi je što si pokrenuo ovu temu, jer je pitanje koje si postavio vrlo smisleno i volela bih da što više kolega bude kritički nastrojeno uvek i u svakoj oblasti fizioterapije. 🙂

Pre svega, bilo koja metoda, tehnika, pa i u uskom smislu konkretna vežba kada se proglasi učinkovitom za rešavanje problema u našoj sferi, ne treba se samo za nju uhvatiti i samo nje držati. Treba imati širinu, sagledati različite tehnike i pristupe, pa u datoj situaciji u radu sa pacijentom odabrati jednu(ili kombinaciju više, što da ne) tehnika kako bismo individualno i sveobuhvatno sagledali stanje i rešili problem kod pacijenta.

Kada je ova tema "nordic hamsting curl vežba" u pitanju i njena učinkovitost, o čemu se zapravo tu radi. Pošto je povreda zadnje lože složićemo se česta, pitanje je prvo bilo zašto je to tako, došlo se do odgovora- najčešće zbog nedovoljne ekscentrične snage mišića. Dalje je bilo, koja vežba bi najbolje to prevenirala i poređenjem više različitih došlo se do zaključka- to je "nordic hamsting curl".

Šta sad to znači? Pokazalo se da u grupi sportista koji su u treningu, koji obuhvata regularno najrazličitije vežbe snage, izdržljivosti, proprioceopcije, pliometrije, itd., ubacili i nordic hamsting curl imali mnogo manje povređenih.

Da li oni koji su radili neke druge vežbe ekscentričnog tipa jačanja zadnje lože, a ne nordic hamstring curl, imali manje povređenih? Da. Ali nije istraživanjima pokriveno i utemeljeno dokazima ista učinkovitost kao kod nordic hamstring curl vežbe! 

Tako da, u praksi ja pored preporučene broj jedan najbolje vežbe na celom svetu, dajem i one sa drugim vidom stimulusa, druga kontrakcija, preko drugog pripoja, u drugom uglu, drugoj poziciji, itd. Jer mislim da u što različitijim uslovima se mišićnoskeletni sistem istrenira, to će biti otporniji.

Problem će nastati kada tu broj jedan najbolju vežbu izostavimo u oporavku, ali vrlo sličan problem će nastati i ako samo tu jednu i nijednu više vežbu ne ubacimo u oporavak pacijenta.

P.S. Uskoro ćemo dati prikaz vežbe na FB FizioEdu za koju se pokazalo da je efikasnija za jačanje zadnje lože od nordic hamstring curl. 🤓


Marko liked
ReplyQuote
Admin-M
(@admin-m)
Admin Admin
Joined: 2 years ago
Posts: 85
 

@marko Ma da, skapirao sam da si dao samo primer.. Nego rekoh da dam primer bas na tome, uvek lakse na primeru. 😀 

 

Uglavnom razumemo se i slazemo. 😀 

 

Voleo bih da se ukljuci jos ljudi u diskusiju.. Bas je jedna koleginica rekla kako se ne slaze skroz za misljenje o kontrakcijama, ali ne bih da je parafraziram, pa cu da je zamolim i da ona javno okaci svoje vidjenje, pa da nastavimo... 


ReplyQuote
Marko
(@marko)
Eminent Member
Joined: 1 year ago
Posts: 49
Topic starter  

Hvala kolege na odgovorima, svakako se radujem novim diskusijama. 🙂 


Admin-M liked
ReplyQuote
Mirjana
(@mirjana)
Trusted Member
Joined: 1 year ago
Posts: 58
 

Evo i mene. 

Marko, rekao si da je pokretan ovde distalni pripoj i znam jos ljudi koji se slazu sa tobom a koji su vrsni terapeuti i super vladaju biomehanikom i imala sam slicnu diskusiju sa njima pa evo i ovde da je ponovimo samo na ovom primeru, biće interesantno. 🙂

Ne znam koliko cu biti slikovita jer za ovo baš treba slikovitosti  😀

Ali hajde ovako, moja hipoteza je da nordic curl izvodi zadnja loza, ekscentricnom kontrakcijom, preko proksimalnog pripoja.

Tezu branim na sledeći način:

Prvo da se podsetimo na zakone kineziologije:

 
Po zakonu mišićne kontrakcije, oba pripoja teze da se priblize jedna drugom. Znači, mišić tezi da se sa oba pripoja priblizi centru svog tela, tj. da se skrati.

Ono što neki pripoj sprečava da se kreće jeste neka druga sila koja moze biti gravitacija, neka druga mišićna sila (najčešće antagonista) ili neka druga spoljna sila. 

Onda je taj pripoj fiksiran i zovemo ga fiksnim pripojem. 

Taj fiksni pripoj moze biti proksimalan ili distalan i on se nalazi na segmentu koji nije pokretan. 

Sada da se vratimo na zadnju lozu buta. 

Mišići zadnje loze buta imaju ulogu da vrše pokrete u dva zgloba: kuku i kolenu 

I kuku vrše pokret ekstenzije a u kolenu pokret fleksije. 

U prostom primeru, iz neutralnog stojeceg polozaja, ukoliko se krece distalni pripoj, to ce biti pokret ekstenzije natkolenice prema karlicii i pokret fleksije potkolenice prema natkolenici. 

Dakle, karlica se ne krece, proksimalni pripoj je na karlici, dakle, to je fiksan pripoj. 

Ova dva pokreta se ne moraju desiti istovremeno. 
Na primer, karlica je i dalje fiksna, ne pomera se, desava se ekstenzija natkolenice prema karlici dok je koleno u ekstenziji (pod dejstvo m.quadriceps-a). Ali opet, koji je segment koji se kreće, natkolenica? Distalni segment. 

Okej, hajde dalje, kada se kreće proksimalni pripoj?

Krece se onda kada se krece karlica prema natkolenici ILI natkolenica prema potkolenici. 

Ako npr, prelazimo iz niskog klececeg u visoki klececi polozaj, karlicu prema natkolenici se koncentricnom kontrakcijom izvesti zadnja loza buta (ok, ovde izuzimam gluteus iz didaktickih razloga zi cele price, tj. mislim bas na grupu m.semimembranosus, m.semitendinosus i m.biceps femoris). 

Pokret natkolenice prema potkolenici ce izvesti m.quadriceps femoris preko PROKSIMALNOG pripoja, zar ne? Natkolenice (proksimalni segment) se krece prema potkolenici. 

Super, dosli smo u u visoki klececi. Sada treba da izvedemo nordic curl, tj. da iskontrolisemo zemljinu tezu. 

Sta se tu krece?

Krece se NATKOLENICA u odnosu na potkolenice u smeru ekstenzije u zglobu kolena iskontrolisane od strane misica zadnje loze, preko njihovog proksimalnog pripoja na karlici. 

Ono sto ljude verovatno u svemu ovome zbunjuje je to sto je karlice sve vreme nepokretna, za vreme nordic curl-a, a pokret se desava u KOLENU koji je kao zglob DISTALNO od karlice. 

Ali ovde ne treba da se gleda koji je zglob distalan, vec koji se segment krece a koji ne i u odnosu na koji segment se vrse pokreti. 

Citirajte nejasne delove.:-)

SUstinski, ja ovo ne smatram velikom greskom (ako se ispostavi da je greska)li tako nesto vec mi je kolega skrenuo paznju da bi bilo zanimljivo da ovde objavim svoje zapazanje pa da i to zajedno resimo:-)


Marko and Admin-M liked
ReplyQuote
Mirjana
(@mirjana)
Trusted Member
Joined: 1 year ago
Posts: 58
 

Dopuna: karlica se kreće u prostoru ali se ne kreće u odnosu na natkolenicu u zglobu kuka pa to zbunjuje ljude. Ali se natkolenice kreće u odnosu na potkolenicu u zglobu kolena, to je poenta. Natkolenica je proksimalni segment u odnosu na potkolenicu. 
Gleda se segment koji je proksimalan i pripoj, a ne zglob. U oba zgloba moze da bude pokretan proksimalni ili distalni pripoj, nevazno je koji je zglob u pitanju. Zadnja loza je biartikularni misic, vrsi dve funkcije, svaka od njih se posmatra po principima fiksnog i slobodnog pripoja, svaka ponaosob.

This post was modified 1 year ago by Mirjana

Admin-M liked
ReplyQuote
Admin-M
(@admin-m)
Admin Admin
Joined: 2 years ago
Posts: 85
 

Hvala Mirjana sto si se odazvala, lepse ovako nego objasnjavati ona je rekla ono, ovo... 😀 

 

Ja se slazem s tobom... Mislim da sa NHC vise "gadjamo" proksimalne pripoje.... Ukratko, izdvojio bih ono sto si rekla, ekscentricno kontrolise ekstenziju natkolenice naprema potkolenici.

 

 

 


ReplyQuote
Marko
(@marko)
Eminent Member
Joined: 1 year ago
Posts: 49
Topic starter  

Hmmm...Jedino sto mogu da kazem je svaka cast Mirjana 🙂 Sve ovo sto si navela deluje skroz logicno, neverovatno mi je da bukvalno nista o tome nisam uspeo da nadjem na internetu...Prosto, za ovu vezbu je vazilo da ekscentricno gadja distalne pripoje, a manje-vise izometricno proksimalne pripoje. Ispada da je, ustvari, obrnuto?

E sad, mene i dalje zanima jedna stvar. Koliko je meni poznato, ispravite me ako gresim, ekscentricne vezbe su te koje su najjace i koje cesce dovode do tzv. upale misica. Zasto ja onda tu kontrakciju, a uz to i upalu, vise osecam distalno nego proksimalno? Imam neku pretpostavku, ali bih voleo da cujem vase misljenje. 


ReplyQuote
Admin-M
(@admin-m)
Admin Admin
Joined: 2 years ago
Posts: 85
 
Posted by: @marko

Hmmm...Jedino sto mogu da kazem je svaka cast Mirjana 🙂 Sve ovo sto si navela deluje skroz logicno, neverovatno mi je da bukvalno nista o tome nisam uspeo da nadjem na internetu...Prosto, za ovu vezbu je vazilo da ekscentricno gadja distalne pripoje, a manje-vise izometricno proksimalne pripoje. Ispada da je, ustvari, obrnuto?

E sad, mene i dalje zanima jedna stvar. Koliko je meni poznato, ispravite me ako gresim, ekscentricne vezbe su te koje su najjace i koje cesce dovode do tzv. upale misica. Zasto ja onda tu kontrakciju, a uz to i upalu, vise osecam distalno nego proksimalno? Imam neku pretpostavku, ali bih voleo da cujem vase misljenje. 

Prvo sto mi pada na pamet, ono sto mi najcesce nazivamo upalom je DOMS (engl.) i najcesce se vezuje za mikrotraume napravljene upravo ekscentricnim vezbama. Sta to cini posebnim ekscentricne... pa izduzivanje misica za vreme kontrakcije istog misica. Tenzione sile su skoncentrisane najvise oko zgloba gde se vrsi pokret, u ovom slucaju distalnom... pogotovu sto u tom delu misici zadnje loze su odvojeni, tako da je manji poprecni presek, odnosno jos vece opterecenje.

 

Tako da... hmmmm 🙂 Kinezioloski gledano, zadnja loze "radi" preko proksimalnog pripoja u Nordicu, ali... tenzione sile su ipak vece u distalnom delu. Tako da mozda si ipak ti u pravu Milane s pocetka, oko toga sta "gadja" bolje.

 

 


ReplyQuote
Marko
(@marko)
Eminent Member
Joined: 1 year ago
Posts: 49
Topic starter  

Stvarno imam takav osecaj i to me je odmah bacilo u razmisljanje nakon Mirjaninog posta. Apsolutno se slazem da sam pogresio u vezi kineziologije, ali vrlo dobro znam i kako se osecam kad radim tu vezbu. Da se tenzija oseti vise distalno, to mi je bila prva pomisao. I onda postavim sebi pitanje da li je moguce da ta ekscentricna faza nije toliko jaka koliko izometrijska? Ili kako god da nazovem tu misicnu aktivaciju distalnog pripoja...Nadam se da ste me razumeli...

I da, imam bih jos jedno pitanje? Mislite li da bi polozaj stopala i sama tehnika izvodjenja vezbe (u smislu da li radimo samostalno tako sto "zakacimo" negde stopala ili nam neko ili nesto pomaze) mogli da budu povezani sa ovim?


ReplyQuote
Mirjana
(@mirjana)
Trusted Member
Joined: 1 year ago
Posts: 58
 

Sviđa mi se smer u kom ide ova diskusija... ovo je momenat kada je bitno usaglasiti termine i "osećaje" tj. iskustvo koje imaš u toku izvođenja konkretne vezbe koja je podvrgnuta nekoj teorijskoj analizi jer to "iskustvo" tu analizu širi i dopunjuje, tako da ovime potvđujem svoju hipotezu o neprikosnovenosti iskustva u širenju teorijskog znanja a onda u krug, poboljšanje prakse. 🙂 Samo naravno, iskustvo koje se interpretira radoznalo i prati.

Naime, 

Mislim da smo svi u pravu u pogledu kineziologije ovde samo se gledaju dve različite stvari, bukvalno stvar termina.  

Dakle, proksimalni pripoj je i dalje u pitanju, onaj koji je pokretan, to je proksimalni pripoj i tu nema nesuglasice. 

Samo smo sada dodali još jedan termin, a to je tenziona sila i gde je ona skoncentrisana u toku ekscentrične kontrakcije i samim tim šta ćemo time dobiti u davanju ove vezbe, prevenciji i rehabilitaciji. 🙂 

Kineziologija podrzava obe stvari koje smo izrekli, samo je pitanje koja nam za šta sluzi. 

 

This post was modified 1 year ago by Mirjana

ReplyQuote
Mirjana
(@mirjana)
Trusted Member
Joined: 1 year ago
Posts: 58
 

A na to smo i zapoceli malo pitanje upale i šta se sve pod njom navodi što je isto lepa grana ove teme, mogla bi da postane i nova tema ako je neko inspirisan da je sroči. 😀


Marko liked
ReplyQuote
Admin-M
(@admin-m)
Admin Admin
Joined: 2 years ago
Posts: 85
 
Posted by: @marko

Stvarno imam takav osecaj i to me je odmah bacilo u razmisljanje nakon Mirjaninog posta. Apsolutno se slazem da sam pogresio u vezi kineziologije, ali vrlo dobro znam i kako se osecam kad radim tu vezbu. Da se tenzija oseti vise distalno, to mi je bila prva pomisao. I onda postavim sebi pitanje da li je moguce da ta ekscentricna faza nije toliko jaka koliko izometrijska? Ili kako god da nazovem tu misicnu aktivaciju distalnog pripoja...Nadam se da ste me razumeli...

I da, imam bih jos jedno pitanje? Mislite li da bi polozaj stopala i sama tehnika izvodjenja vezbe (u smislu da li radimo samostalno tako sto "zakacimo" negde stopala ili nam neko ili nesto pomaze) mogli da budu povezani sa ovim?

Ne bih to delio ekscentricna vs izometricna jer je svuda ekscentricna, samo sto su tenzione sile vece u predelu mekih tkiva kod osovine oko koje se vrsi pokret.

 

Sto se stopala tice, zavisno od polozaja (lat vs med) mozemo vise da pogadjamo lateralno ili medijalno, mada regularan nordic vise gadja semitendinosus i biceps kratku glavu ako se dobro secam istrazivanja, i ako im je naravno za verovati. Sto se tice druge stvari, drzanja nekog ili zakacimo..ako je dobar oslonac u oba slucaja, ne bi trebalo biti razlike.

 

Dodatak: Sad proverih, jeste... u prilog stavljam (barem ovo istrazivanje na koje sam ja mislio..)


ReplyQuote
Page 1 / 2
Share: