Sredinom 19. veka Alfred Nobel je izmislio dinamit, čiji mu je pronalazak doneo bogatstvo. Međutim, tu priči nije kraj.
Nešto čudno se dešavalo u njegovim fabrikama u Stokholmu. Naime, veliki broj radnika je patio od glavobolja tokom radne nedelje, dok im je vikendom, kad nisu išli na posao, bilo dobro.
Obrnuta situacija se dešavala kod druge grupe radnika. Oni radnici koji su patili od angine pektoris i učestalih bolova u grudima, radnim danima je bilo dobro, dok im se bolovi u grudima vraćali tokom vikenda.
Nije trebalo dugo vremena dovitljivim lokalnim lekarima da ukapiraju da su ove učestale promene u simptomatologiji povezane, i da iza njih stoji ni manje ni više- dinamit, odnosno nitroglicerin čija su isparenja radnici udisali! Iako nisu razumeli mehanizam delovanja, našli su mu praktičnu primenu kod pacijenata koji pate od angine pektoris, odnosno slabe cirkulacije srca.
Ovaj lek je pomogao brojnim ljudima u periodu od preko 100 godina, kad se napokon rešila misterija. Aktivno jedinjenje odgovorno za terapeutsko dejstvo nitroglicerina je azot monoksid (NO) koji je veoma potentan vazodilatator. Što objašnjava glavobolje u prvoj grupi ljudi, i poboljšanje simptoma kod disfunkcionalnih koronarnih arterija.
Ono što ovoj priči daje i neki sudbonosni preokret jeste to da je Alfred Nobel pred kraj života imao ozbiljne srčane smetnje. I pored saveta lekara da koristi „svoj“ nitroglicerin kao terapiju za svoje stanje, on je to odbio što ga je možda i koštalo života.
Izvor: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780128012383002452
Nevena Miletić Miloš Đurić
struk.fizioterapeut struk.fizioterapeut
