Notifications
Clear all

m.popliteus


Mirjana
(@mirjana)
Trusted Member
Joined: 1 година ago
Posts: 58
Topic starter  

Nekako ne nalazim pravi odgovor u literaturi ili pak ne nalazim pravu literaturu, ili ne razmišljam dovoljno, ali nije mi jasno zašto se problem sa m.popliteus-om javlja kod raznih stanja sa zglobom kolena i kako se tačno manifestuje tj. kako da budemo sigurni da je u pitanju m.popliteus? 


Quote
MarkoVFT
(@markovft)
Eminent Member
Joined: 1 година ago
Posts: 21
 

Zdravo Mirjana,

opet zelim da podelim svoje razmisljanje samo na drugu temu. Najpre, dokazivanje hipoteza jeste bitno, ali mozda se i precenjujemo. Po Maitlandu, imas neku hipotezu koja je uvek vrsta radne dijagnoze, tj. ona te upravlja sta da radis, ali nisi 100 % siguran da je to to, vec je svaka nova terapija provera te hipoteze (i mozda skretanje u smeru druge). U medicini se generalno trazi uvek neka preciznost, dokaz itd... a istina je da cesto nismo sigurni, i da postoji dosta umetnickog dojma u praksi, koje stremimo da gubimo, ali za naseg zivota necemo izgubiti, jer medicina nece uspeti da bude toliko precizna koliko bi "htela" da se tako izrazim. Na kraju krajeva i nije toliko bitno i to nas uci ovaj 21. vek, puno pristupa i uglednih strucnjaka prica kako nije bitno pokazati prstom na jednu strukturu itd... jer zapravo terapija se i nece nesto ni razlikovati. Zasto onda lomimo glavu dal je to ili nije? Ovde je isto slucaj, mislis da je popliteus slab, ili mozda napet previse.... Hmmm... da li ce samo on biti ili ge raditi u sinergiji to, jer upravo tako nas mozak prepoznaje pokret( a ne misic)?! Tako da... npr procenis da nedostaje ekstenzija i ti si u fazonu, hmmmm.... pa popliteus upravo otkljucava koleno i mozda ga je previse stitilo, i sad mu ne da da uradi krajnju ekstenziju i eksternu rotaciju tibiae (home screw mehanizam)...ali da li je samo popliteus... tu su i gracilis, semimemi i semitendi... Tretiras celu regiju direktno ili indirektno, nebitno je.. bitno je da dobijemo ono sto hocemo i ne dozvoljavamo da od drveca ne vidimo sumu. 

 

Da zakljucim ne mislim da idenje toliko u sitne detalje ce da utice na prognozu... Mislim da to vise radimo da dajemo sebi na znacaju (ne samo ft, vec sire..). Procenis, tretiras, re-testiras... Ok, uvek ces ti imati teorije zasto je nesto uspelo, ili ne, da li ces sigurno znati zasto, kako itd...nikad. Ono sto je stvarno bitno, je da procenis sta nikako ne smes da uradis da ne ucinis nesto lose.. pritom mislim bas lose (polomis kost, tretiras nekog sa karcinomom... ne mislim da nekom pojacas bol itd... to je cak nekada i pozeljno da bi videla toleranciju i kapacitet tkiva i radila u tom sitnom polju koje pravi razliku!).

 

Eto, i danas nadjoh vremena malo za forum. Trudicu se da ostane ovako...

 

Pozdrav!


ReplyQuote
Mirjana
(@mirjana)
Trusted Member
Joined: 1 година ago
Posts: 58
Topic starter  

Zdravo kolega, 

Potpuno razumem šta zelis reći i u suštini, taj momenat da ne mogu biti potpuno sigurna a da to nije preduslov da rehabilitacija neće biti okej je upravo to što je u školi zanemareno, u tom smislu nekada teorija gubi bitku sa kliničkim iskustvom, ne u smislu ona sama po sebi, već pristup jednom i drugom što sve više i više uviđam. Ne znam koliko je to davanje značaja sebi ili jednostavno naučenost na jedan način razmišljanja, u smislu, ako nešto pripada nauci (u određenom smislu) a nešto umetnosti, onda je ovo prvo precizno, ovo drugo ne i tako neka, zapravo, površna razdvajanja koja nas ma malo i školski sistem tera da sledimo.... tako da su, makar meni, ovakve diskusije zlata vredne, gde se teorija poštuje kroz iskustvo ali joj se daje drugačija uloga. 

🙂 A treba negde naći balans koji se često zanemari. 


ReplyQuote
Mirjana
(@mirjana)
Trusted Member
Joined: 1 година ago
Posts: 58
Topic starter  

Školski sistem, pre svega, mislim na naš školski sistem jer vidim da ljudi koji su upoznati bolje sa vodećim školama iz sveta, ipak ne razmišljaju tako što i kod nas lagano nadam se pristize. 
Ali u teorijskom smislu, s druge strane, mislim da smo fino potkovani. Eto. Pišem još ovde. 🙂


ReplyQuote
MarkoVFT
(@markovft)
Eminent Member
Joined: 1 година ago
Posts: 21
 

@mirjana Nije samo to kod nas problem... Svugde se uce razni testovi, daju razne dg, cemu? Treba se zapitati... Ako to nece menjati nasu terapiju, zasto uopste ima toliko potrebe uperiti prstom u nesto? Opet, stavio bih pre sve ego tu. Naravno cesto ovo nije slucaj ali negde i jeste... I ovo mislim bas na kozervativan pristup... Za operativni je vec druga prica. Ima jedna stvar koju Greg Lehman voli da spominje: CALM SHIT DOWN, BUILD SHIT UP.  Tako da cesto prekomplikujemo stvari... Pogotovu kad pristupamo terapiji sa aspekta tehnika a ne pristupa koje se zasnivaju na dobrom fundamentalnom znanju (anatomije, patologije, kineziologije,fiziologije).

Moja neka filozofija,najuproscenije gledano- 1)utvrditi sta ne smemo da radimo, 2)dizanje kapaciteta tkiva. Sad, da li je bas popliteus, ili semi, ili gastrocnemius problem... ne zanima me (najcesce)! Jer nase telo ne radi na tom principu... 

 

A sto se tice teorijskog smisla sto si spomenula, ne slazem se ni malo. 🙂 Ne znam koju si skolu zavrsila, ali sumnjam da je prosecno znanje studenata iz anatomije, fiziologije, patofiziologije, patologije, pa cak i kineziologije na nekom nivou... 🙂 Gre'ota, jer sto je znanje slabije, to se sve vise zasniva profesija na neko veri.... gde se zavrsava nauka, tu krece nauka... Tako da takoreci, kad pricamo o fizioterapiji i naucnom bazi, mozemo maltene uporediti sa veronaukom... Jer se u praksi argumentacija najcesce svodi samo na tome- verovanju. 😀 

 

Ponosan sam na sebe sto i danas pisem. 🙂

 


ReplyQuote
Mirjana
(@mirjana)
Trusted Member
Joined: 1 година ago
Posts: 58
Topic starter  

Ćao Marko, 

Mislim da ne govorimo o istoj stvari. Mislim da naš školski sistem pruza sasvim fino teorijsko znanje e sad, način na koji ga neko predaje i način na koji ga neko prima je diskutabilan. U ovo prvo sam prilično sigurna, da je to jedna fina skupina znanja i lepo raspoređena, kao baza na kojoj mozes posle graditi nešto... 

Što se tiče m.popliteusa, slazem se i fino si pomenuo kapacitet tkiva, to generalno sve više i više u praksi vidim značaj toga i teorijske podloge sprovedene tu:-)

Međutim, pošto sam temu posvetila ovom malenom mišiću, ipak ću kad stignem, još proučiti da li moze da se nađe nešto o njemu konkretno u vidu tretmana ili tako nešto što bi doprinelo boljoj opštoj slici. (:

A oko pristupa i ega, ne znam, sad si me malo zbunio, nikada nisam povezivala način i pristup u rehabilitaciji sa egom, ego mozda pre povezujem sa situacijama, sa odnosima sa čovekom i sa sobom kao ft-om, pacijentom i sa nečijim postupcima, sa zeljom da baš tvoje ime bude pored nekog poznatog istrazivanja, pristupa, i da svrha svega što radiš ma koji pristup da koristiš bude više tvoja afirmacija nego ciljevi struke za koji znamo koji su.

Sad uđosmo u filozofiju, mozes otvoriti temu Fizioterapeutski ego 😀 Moze da bude anketa: da li mislite da je Vaš Fizioterapeutski ego veliki i obrazlozite odgovor! xD

Mislim da bi to bilo daleko zanimljivije nego pričati o kolektivnom ili tuđem egu i daleko izazovnije što se tiče razrade teme  pošto ovo prvo će biti razrađeno dok si rek'o keks!:D 😀 : - ))) 

This post was modified 1 година ago 2 times by Mirjana

ReplyQuote
MarkoVFT
(@markovft)
Eminent Member
Joined: 1 година ago
Posts: 21
 

Govorimo o istoj, ali se ne slazemo :D. A sto se tice ega, nebitno, a i malo smo odlutali od teme...

 

Popliteus mislim da je bitan za otkljucavanje kolena i da ume da "zabode" u toj protektivnoj funkciji i ne dozvoljava npr. potpuno ekstenziju i u tom slucaju neke tehnike koje nazovi ciljaju popliteus daju dobre rezultate...


Mirjana liked
ReplyQuote
Share: