Excellence in Physical Medicine and Rehabilitation Education

Kako je prerana smrt učinila jednu afroameričku čistačicu “besmrtnom”?

Podeli

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

Sedamdesetih I osamdesetih godina 19. veka profesor anatomije u Pensilvaniji dr Rufus Viver se često žalio kako njegovoj laboratoriji nedostaju novi kadaveri odnosno posmrtni ostaci. To su sve pomno slušali studenti medicine, ali nisu bili jedini.

Afroameričkoj čistačici na istom fakultetu gde je dr Viver predavao, Herijet Kol, malo ko je pridavao značaja na fakultetu. Barem ne za života.

1888. Herijet se razbolela i umrla od tuberkuloze, a jedna od njenih poslednjih želja bila je upućena upravo profesoru anatomije, jer je čula njegove žalbe I odlučila da mu pomogne tako što će zaveštati svoje telo univerzitetu, sa verom da će on uraditi nešto grandiozno sa njenom zaostavštinom.

Profesor je upravo to I uradio. U nedostatku dobro očuvanih delova nervnog sistema širom sveta, a kamoli celog dobio je ideju. Pažljivo, strpljivo I precizno je svakodnevno, satima i mesecima radio na disekciji maltene celog nervnog sistema ove rano preminule žene, dok napokon nije završio svoje remek delo pola godine kasnije.

1893. se odlučuje da pokaže disekciju “Herijet” celom svetu na svetskoj izložbi u Čikagu gde dobija nagrade za ovo delo.

Posle smrti doktora Rufusa 1936. ovo remek delo postaje maltene zaboravljeno, sve do 1960. godine od kada se opet prikazuje javnosti I biva izloženo na fakultetu gde je sve i počelo, gde su se spojile sudbine ovih dvoje ljudi i tako postali besmrtni.

Fotografija preuzeta sa: http://archives.drexelmed.edu/exhibits/?page_id=1852

Nevena Miletić               Miloš Đurić

struk.fizioterapeut                   struk.fizioterapeut





Pogledaj još

Zanimljivosti

Zdravlje nije sve

Pre nekih nedelju dana napravili smo poster sa Šopenhaureovim citatom. Lep poster, popularni citat, stvoreno za lajkove. Naravno i da mi volimo kad se drugima