Plivanje je nesumnjivo sjajan sport sa brojnim benefitima za celo telo, ali neosnovano se jako često i dan danas pripisuje kao rešenje i tretman u lečenju gotovo svih mišićnoskeletnih disfunkcija. Najpopularnija preporuka u lečenju deformiteta kičmenog stuba (skolioze, kifoze) i bola u leđima jeste plivanje.
Međutim, većini je malo poznato poreklo takvog razmišljanja i stava o primeni plivanja u terapijske svrhe. Zapravo plivanje u lečenju skolioza datira iz perioda kada se verovalo da u tretmanu skolioza bi trebalo isključiti delovanje sile zemljjine teže. U zemljama Istočne Evrope su postojali centri koji su na osnovu istih verovanja za oporavak decu sa skoliozom mesecima ograničavali na aktivnosti isključivo u krevetu.
Današnji tretman i specifične vežbe za skoliozu, složićemo se, su zapravo usmerene na povećanje sposobnosti suprotstavljanja sili zemljine teže, a to se ne može postići u vodi.
Potrebno je naglasiti i da istraživanja na temu plivanja u terapijske svrhe ukazuju da plivanje ne doprinosi prevenciji nastanka deformiteta, niti ima terapijske efekte. Više različitih studija nam pokazuje da deca koja se bave plivanjem na takmičarskom nivou(treninzi plivanja 4-5 puta nedeljno) češće ili podjednako često ispolje deformitete kičmenog stuba(hiperkifoza, hiperlordoza) i bol u donjim leđima u poređenju sa vršnjacima koji rekreativno plivaju ili se bave drugim sportom. https://en.isico.it/2020/03/04/scoliosis-dance-and-swimming-yes-or-no/
Ukratko, plivanje niti je bolje niti je gore od ostalih sportova po pitanju uticaja na deformitete kičmenog stuba. Plivanje nema terapijske efekte kod dece sa deformitetima kičmenog stuba. I plivanje nije lek za sve.
Nevena Miletić Miloš Đurić
struk.fizioterapeut struk.fizioterapeut
