Ovo je jedno od najčešćih pitanja naših pacijenata sa kojima se susrećemo u praksi. Kako na njega odgovoriti? Da li uopšte postoji precizan odgovor na to pitanje?
Kolege, na vama je pre svega da ovom pitanju i davanju odgovora pristupite vrlo odgovorno. Budite iskreni! Davanjem obećanja da ćete rešiti nečiji problem jednim magičnim tretmanom zavaravate pacijente, a i sebe!
Istina je da na raspolaganju imamo mnogobrojne terapije kojima bol možemo u jednom tretmanu smanjiti ili ukloniti kod nekih stanja naših pacijenata. Pacijent dođe, dobije terapiju, ne boli ga , ode kući srećan! Da, istina je, ima takvih stanja i terapija.
Ali šta je još istina? Ti pacijenti nam se često i vrate. Boli ih opet. Boli ih isto, ili čak i više nego ranije. Da li smo se u tim primerima pokazali kao dobri fizioterapeuti? Hm, pa kao kompletni fizioterapeuti verovatno ne. Pacijent nam se iznova i iznova vraća sa istim problemom, vraćaće se u nekom momentu sve češće.
U čemu je caka? Priroda problema koji muči pacijenta i bola je vrlo kompleksna, multifaktorska i uvek prožeta brojnim individualnim varijablama. Budite svesni u radu da bol nikada nije povezan samo za tkivo koje je oštećeno ili potencijalno oštećeno, nije samo fizičkog karaktera. Bol se ogleda kroz psihološki, socijalni i bihevioralni aspekt. Ne znači da mi kao fizioterapeuti imamo ključnu ulogu u rešavanju svih aspekata bola, ali je bitno da ne zaboravimo da ne lečimo povredu, nego čoveka sa povredom. Kompletan fizioterapeut gleda pacijenta kao celokupno biće. To nam je početna tačka.
A sada, sledeća stavka je podjednako bitna za naš rad! Stavka koja mi se od studentskih dana urezala u sećanje, kojom se vodim i na čemu ću uvek biti zahvalna profesoru koji mi je taj stav utemeljio!
Bol ne treba nikako da nam bude jedina, a još manje glavna, stavka koju ćemo rešavati! Bol je najvažniji pacijentu, što je prosto logično i prirodno! On samo želi da taj bol ako je moguće momentalno prestane! Mi međutim treba da učinimo nešto više za naše pacijente- da se taj bol i ne vrati!
Terapija koja je primarno analgetska je vrlo efektivna kod pacijenata. Njega više ne boli, oduševljen je vama i terapijom koja je delovala na bol kao magija. Ali uzrok njegovih problema je i dalje tu… Tih, trenutno, ipak magija još drži vodu, ali sprema se za novu bolnu seriju.
Fizioterapeut nije analgetik! Nama kao kliničarima treba prvo i glavno na meti u lečenju pacijenata da bude uklanjanje uzroka problema! Kada uklonimo uzrok, ne samo da ćemo ukloniti bol, nego ćemo sprečiti njegovo vraćanje.
Kompletna terapija nikako ne obuhvata samo eliminisanje trenutnog bola, već i nužno uklanjanje uzroka koji je doveo do problema. To često podrazumeva menjanje loših navika, promene na nivou snage, morfološkom nivou, itd… Zahteva vreme!
A sad, pitanje koje muči kako pacijente, tako i nas fizioterapute „Koje je to vreme i kada će da mi bude bolje?“.
Sa jedne strane imamo samu prirodu povređenog tkiva. Vreme oporavka zavisi od vrste tkiva i stepena povrede. Prosto nije isto predviđeno vreme oporavka mišića, tetive, ligamenta ili kosti! Nije isto predviđeno vreme oporavka iste vrste tkiva, a različitog stepena lezije! I i IV gradus lezije iste vrste tkiva imaju različito očekivano vreme oporavka! (LINK- očekivano vreme zarastanja tkiva)
Sa druge strane, tu su genetska predispozicija, godine, pol, životne navike, profesija, fizička spremnost, ranije povrede, itd. Sve su to jedni od brojnih faktora koji takođe utiču na vreme oporavka pacijenta.
Kako je svaki pacijent individua za sebe, tako je i vreme oporavka vrlo individualno. Pred vama morate imati čistu sliku pacijenta kao individue sa problemom, za što precizniji odgovor. Da biste tu sliku izgradili počnite od prikupljanja potrebnih informacija od pacijenta.
Saznajte kakva su iskustva pacijenta sa istim ili sličnim problemom ranije, kako su ih rešavali, da li ima sličnih problema u porodici, šta je na kraju krajeva za njih „biti bolje“. Imamo pacijente kojima biti bolje je dobijenih novih 10⁰ bezbolnog obima pokreta, dok drugima je biti bolje izvođenje aktivnosti koje nisu izvodili ni pre postojećeg problema. Saznajte koji su im ciljevi i očekivanja od terapije.
Saznajte šta je za njih bol, kako ga doživljavaju? Edukujte ih o bolu, pomozite pacijentima da ga razumeju, kako i na koje sve načine mogu upravljati njime. Edukujte ih kako promenama u životnim navikama i malim korekcijama mogu mnogo doprineti kako bržem oporavku, tako i prevenciji nove bolne serije. Edukujte ih zašto je potrebno vreme! Edukacija pacijenta je bitan faktor za kompletnu terapiju.
Prikupite što više potrebnih informacija da biste sagledali individualno čitavu osobu sa bolom. Tako ćete dobiti čistiju sliku pred vama! Znaćete kakvo je viđenje problema od strane pacijenta, da li i koliko stvari na toj slici treba u stvari korigovati najpre od njega samog.
Sjedinite sve informacije u jednu sveobuhvatnu sliku! Imaćete start, glavnog igrača(pacijenta) i cilj. Ostaje da isplanirate i izgradite put (terapijski plan i program) od starta do tog cilja. Na kraju uz sve informacije i sliku imaćete očekivano vreme oporavka!
Na vama je kao kliničaru koji je ispred pacijenta da pre svega budete odgovorni kako prema sebi, tako prema ljudima koji su se obratili vama za pomoć. Predstavite, približite i pojasnite pacijentu kako bi što bolje razumeo bol, problem i pravo vreme koje je potrebno da bi se problem zaista rešio.
Nevena Miletić Miloš Đurić
struk.fizioterapeut struk.fizioterapeut
