Sigurno su vas nebrojano puta zabrinuti roditelji pitali da li njihovo dete sa skoliozom sme da se bavi sportom ili fizičkom aktivnošću. Odgovor je po mnogobrojnim istraživanjima nesumnjivo- DA!
Ono što nam dosadašnja istraživanja i literature na temu sporta i fizičke aktivnosti pokazuju je da deca sa skoliozom sa miderom, bez midera ili operativno lečena mogu se baviti većinom sportskih i fizičkih aktivnosti, podjednako kao i deca bez skolioze. Ne postoje dovoljno čvrsti dokazi koji ukazuju da je sport loš za decu sa skoliozom, kao niti direktna povezanost konkretnog sporta sa pogoršanjem krivine kod skolioza. (link)
Da sport ima pozitivne efekte kod dece sa skoliozom koja nose mider i bave se sportom u poređenju sa decom sa mider terapijom koja se ne bave sportom, pokazala je i ISICO studija (link). Ova studija je obuhvatila preko 700 dece sa prosekom godina 12, krivinom u proseku 40⁰ Cobb i koja nose mider više od 20h dnevno. Bolje rezultate u smanjenju krivine je imala grupa dece koja se bavila sportom!
Druga ISICO studija je poredila uticaj sporta kod dece sa skoliozom koja ne nose mider. U jednoj grupi su bila deca sa minimum dva puta nedeljno sportskih aktivnosti, a u drugoj grupi deca koja nisu imala sportske aktivnosti ili nisu imale više od jedanput nedeljno. Grupa dece koja su se bavila sportom je i u ovom slučaju pokazala bolje rezultate!
Pozitivni rezultati sporta kod dece sa skoliozom oba ISICO istraživanja, iako su mali (za oko 5⁰ Cobb ugao u proseku uspešniji), ipak su dobri, ohrabrujući za bavljenje deteta sportom i ne trebamo ih zanemariti.
Koji je sport idealan za decu sa skoliozom? Odgovor na ovo pitanje još uvek ne postoji. Ne možemo izdvojiti sport koji bismo detetu sa skoliozom mogli više da preporučimo kao superiorniji u odnosu na ostale.
U literaturi se navodi da je češća pojava skolioze kod dece koja se bave gimnastikom, ritmičkom gimnastikom, plesom, baletom, tenisom, stonim tenisom, plivanjem(šokantno, zar ne!?), bacanjem koplja i sličnim bacačkim sportovima. Međutim, za sada još uvek ne postoji jasna uzročno-posledična veza između konkretnog sporta i uzroka/progresa skolioze kod deteta.
Postoji preporuka, da ukoliko dete ima genetske predispozicije za nastanak skolioze, da se redovno vodi na specijalistički pregled od 9. godine i prati mogući razvoj skolioze. Ili ukoliko dete već ima skoliozu i bavi se nekim od navedenih sportova, pažljivo pratiti, pogotovu u periodu rasta i razvoja, da bi se ustanovilo da li taj sport eventualno ima uticaj na progres postojeće krivine.
Treba istaći da deca sa skoliozom koja su operativno lečena nemaju mnogo veća ograničenja sportskih aktivnosti od dece koja se tretiraju neoperativno. Preporuke autora kada se dete nakon operacije može vratiti na sport su različite, ali većina se slaže da prvih godinu dana od operacije deca izbegavaju sportske aktivnosti, prve dve godine takmičarski nivo sportskih aktivnosti, ali da nakon tri godine od operacije se neometano mogu vratiti sportu. Ne mali broj autora navodi i da bi savetovali decu nakon operacije da izbegavaju kontaktni sport, sportove gde postoji veliki rizik od pada i sa ponavljajućim rotacionim pokretima kičme zbog opasnosti od povređivanja (iako ne postoje još uvek dokazi studijama visokog kvaliteta).
Naučni dokazi ukazuju da je sport dobar, iako kod dece sa skoliozom nema terapijski efekat (kao specifične vežbe za skoliozu), ima pozitivne efekte na fizički, psihički i socijalni aspekt razvoja deteta. Deca sa skoliozom vode tešku borbu koja se može ogledati u mnogim sferama života, a sport i fizička aktivnost nam mogu pomoći, između ostalog, da dete lakše prihvati često višegodišnji tretman.
Deca sa skoliozom su nesumnjivo sposobna za fizičku aktivnost i sport, i to im nikako ne treba uskratiti! Među njima se mogu naći i veoma talentovani i strastveni sportisti. Šta bi bilo da je Juseinu Boltu neko rekao da se ne sme baviti sportom zbog skolioze?! Svet bi bio uskraćen za jednu pravu sportsku legendu!
Sport i fizička aktivnost su jako važan element razvoja fizičkog, psihičkog i socijalnog aspekta svakog deteta, pa zašto bi nešto drugačije bilo kod deteta u razvoju sa skoliozom?!
Ograničavanje ili zabrana bavljenjem određenim sportom u nedostatku naučnih dokaza (ne postoji uspostavljena uzročno-posledična veza niti dokazan povećan rizik studijama visokog kvaliteta) je trenutno bazirana isključivo na stručnom mišljenju i verovanju. Da li je vera u štetnost jača od nedostatka naučnih dokaza u istu?!
Budimo pažljivi u savetovanju roditelja i dece sa skoliozom po pitanju sporta, i imajmo na umu da skolioza (trenutno) nije kontraindikacija za bavljenje (bilo kojom) fizičkom aktivnošću i sportom!
Nevena Miletić Miloš Đurić
struk.fizioterapeut struk.fizioterapeut
